Niče i kultura resantimana, Svetovi, Novi Sad, 2017 (str. 230)
Niče i kultura resantimana
Dragan Prole, „Uvod“
„Čovek resantimana paradoksalna je figura, pošto njegovo delanje i stvaranje ne počivaju na činjenju nego na uzdržavanju od činjenja. Uslov da se resantiman uspostavi počiva u optuživanju spoljašnjeg sveta, odnosno neke konkretne grupe, nacije, veroispovesti, za našu patnju, nevolju, za kolektivnu ili ličnu uskraćenost. Budući da manjkavosti više ne pronalazi u sebi, jer su za njih uvek krivi drugi, čovek resantimana nema potrebe da prevladava svoje nedostatke, da se obrazuje, da se bori za ostvarivanje većeg stepena humanosti. Naprotiv, svoju vrednost on utvrđuje tako što nemilosrdno i kontinuirano žigoše sve aktere koje je prethodno poistovetio s krivcima za svoju nesreću. Umesto da se usmeri ka ostvarivanju vlastite sreće, resentiman radije priželjkuje nesreću svog oponenta, propast onoga što je prepoznao i obeležio kao princip ugrožavanja. Svoju dobrotu i moralnu uzvišenost on gradi na pasivnosti, uz istovremeno klevetanje hronično aktivnog, ali nužno rđavog ne-ja za sva zla vlastitog sveta. Pojam resentimana će biti ispitivan i u horizontu dvadesetovekovnih, odnosno savremenih iskustava post-konfliktnih društava. Inicijalni događaj bez kojeg ne bi bilo ni ovog zbornika vezan je za istoimenu konferenciju, održanu 01. 12. 2015. povodom dana Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.“
Book NameNiče i kultura resantimanaPublisherSvetovi, Novi SadYear2017.
