Humanost stranog čoveka, IKZS, Sremski Karlovci/Novi Sad 2011. (str. 364)
Humanost Stranog Čoveka
NAGRADA NIKOLA MILOŠEVIĆ ZA NAJBOLjU KNjIGU IZ FILOZOFIJE, ESTETIKE, TEORIJE UMETNOSTI I TEORIJE KNjIŽEVNOSTI ZA 2011.
Odlomak knjige pročitan na Radio Beogradu 2, nakon Odluke žirija 24. 01. 2012.
”Problematizacija humanosti nam pre donosi svedočanstvo o izgubljenom jedinstvu čovečanstva u povesnoj individuaciji, unapred utvrđena opštost čovečanstva više nije legitimna kao polazna uporišna tačka prilikom formulisanja sadržaja humanosti. Zbog toga pre svega moramo da povedemo računa o tome da se nijedna vizija humanosti ne ispostavlja iz stabilne arhimedovske tačke nego iz perspektive partikularnog čovečanstva. Dakako, dovoljno smo upoznali fatalnost ishoda koji se ispostavljaju kada se posebnost usiljeno preobrazi u sveobavezujuću opštost. Utoliko naprosto nije uputno da prihvatimo ideju o bilo kakvom vidu suštine čoveka koju tek treba da ostvarimo, napokon, već nam je dvadesetovekovna filozofska antropologija uverljivo demonstrirala ekscentričnu pozicioniranost čovekovog postojanja. Ukoliko je čovek biće koje principijelno nije centrično postavljeno, ako ono nije oslonjeno na pouzdano i poverljivo središte, nego je izmešteno iz njega i ne koincidira sa samim sobom, onda ni njegove svrhe ne mogu biti ni normirane ni sadržinski određene. Ako humanost više nije vezana za čovekove osobine šta onda uopšte možemo nazivati humanim? Pre svega izvestan oblik međuljudskog odnosa. Taj oblik nije unapred utvrđen, što znači da nije ustanovljen na osnovu prethodne kalkulacije. U tome se humanost o kojoj govorimo beskrajno razlikuje od humanitarne teorije i prakse. Možda smo humani upravo onda kada na stvaralački način reagujemo.”
Book NameHumanost Stranog CovekaPublisherIKZS, Sremski Karlovci/Novi SadYear2011.
